Jesen u mom sokaku
Nakupilo se ovih dana posla, slava, rođendana...ne stigoh da uhvatim utisak nedelje, mada mi prijatelj na jednoj slavi reče
da se Fikret porodila (mašala, nek je živo i zdravo - bar neko u toj seriji). Naravno, crna hronika i statistika je nešto što uvek
ostavlja utisak na sve nas ali dovoljno se piše i pripoveda na tu temu, na svim stranama, ja bih preskočila. Ove nedelje jedan
krajnje lični utisak i blog.
Imala sam tu sreću i čast da se rodim na dan slave svojih predaka Svetog Dimitrija- Mitrovdan, što već ima određenu težinu,
prednost i jednu manu, nemam baš kao opciju: e, ove godine neću slaviti rođendan. Zadnjih godina sam momenat odlaska u
crkvu sa ćerkom za ruku i žitom u drugoj ruci je nakako savršen pa je sve preko toga jednostavno previše. No, verovatno
kao posledica svih rođendana iz detinjstva, kada su silne tetke, strine, ujne pored standardnih šećera i kafe - u kesi u kojoj se posle dobije spremica ( običaj u zapadnoj Srbiji koji srećom izumire) uvek imale i poklon za mene povodom rodjendana ( Što bi rekao Balašević "Opet pižama" ), tada mi nešto bas bilo milo što ne mogu da me izbegnu a danas mi nešto žao što ja ne mogu njih, ostalo to da očekujem i iščekujem poklon, poziv...
Ove godine godine zaista nisam očekivala ništa, mada sam Bog zna koliko znam da očekujem od sebe i drugih, bilo je više
nego dovoljno što su meni dragi i bliski ljudi bili tu da mi pomognu i ulepšaju taj dan. Nisam očekivala ništa sem možda jednog
telefonskog poziva, ( statičnost te osobe ne ostavlja baš mogućnost da se pojavi sa sto i jednom ružom ili sl.) mada se na kraju ispostavilo
da je previše statičan i za taj poziv...Šok ili glavni utisak dana poruka na društveno socijalnoj mreži Srecan rođendan.....
Zar smo se toliko preselili na društvene mreže da neko sa kim ste toliko bliski i neko ko vam daje snagu svakoga dana da
izgurate dan sa osmehom i budete bolji čovek misli da je normalno i prihvatljivo da vam putem društvene
da se Fikret porodila (mašala, nek je živo i zdravo - bar neko u toj seriji). Naravno, crna hronika i statistika je nešto što uvek
ostavlja utisak na sve nas ali dovoljno se piše i pripoveda na tu temu, na svim stranama, ja bih preskočila. Ove nedelje jedan
krajnje lični utisak i blog.
Imala sam tu sreću i čast da se rodim na dan slave svojih predaka Svetog Dimitrija- Mitrovdan, što već ima određenu težinu,
prednost i jednu manu, nemam baš kao opciju: e, ove godine neću slaviti rođendan. Zadnjih godina sam momenat odlaska u
crkvu sa ćerkom za ruku i žitom u drugoj ruci je nakako savršen pa je sve preko toga jednostavno previše. No, verovatno
kao posledica svih rođendana iz detinjstva, kada su silne tetke, strine, ujne pored standardnih šećera i kafe - u kesi u kojoj se posle dobije spremica ( običaj u zapadnoj Srbiji koji srećom izumire) uvek imale i poklon za mene povodom rodjendana ( Što bi rekao Balašević "Opet pižama" ), tada mi nešto bas bilo milo što ne mogu da me izbegnu a danas mi nešto žao što ja ne mogu njih, ostalo to da očekujem i iščekujem poklon, poziv...
Ove godine godine zaista nisam očekivala ništa, mada sam Bog zna koliko znam da očekujem od sebe i drugih, bilo je više
nego dovoljno što su meni dragi i bliski ljudi bili tu da mi pomognu i ulepšaju taj dan. Nisam očekivala ništa sem možda jednog
telefonskog poziva, ( statičnost te osobe ne ostavlja baš mogućnost da se pojavi sa sto i jednom ružom ili sl.) mada se na kraju ispostavilo
da je previše statičan i za taj poziv...Šok ili glavni utisak dana poruka na društveno socijalnoj mreži Srecan rođendan.....
Zar smo se toliko preselili na društvene mreže da neko sa kim ste toliko bliski i neko ko vam daje snagu svakoga dana da
izgurate dan sa osmehom i budete bolji čovek misli da je normalno i prihvatljivo da vam putem društvene
Додај коментар |
0 Трекбекови
